Семе знања посејано је на плодну чурушку црницу пре готово три века. Ватрена стихија уништила је архиву са прецизним подацима о отварању прве школе, вероватно око 1703. године, па први писани документ о чурушкој парохији проглашава 1730. годину датумом почетка образовања у Чуругу.

      „За школу служи веома стара кућица, склона паду, која се налази у непосредној близини цркве“. Основач школе је црква, чурушка парохија. Све до 1848/9. Школом је руководило свештенство, учитељи су били свештеници, а читава настава се заснивала на веронауци. Поред народне основана је и државна школа коју је финансирала општинска власт. Деца су нередовно похађала наставу, а број се кретао од неколико десетина дечака и девојчица узраста од 6 до 12 година. Тек 1820. године саграђена је нова школа од цигала у ондашњем центру села и служила је за образовање све већег броја ђака, а у једном периоду је била и богомоља уместо изгореле цркве. Како су након буне 1848. школске зграде биле оштећене, за знатно повећан број деце у свакој четвртини села грађене су школе „фртаљке“.

      1851/2. сазидана је у центру села школска зграда, данас позната као стара школа. И она је једно време служила као црква. Крајем 19. века школу је похађало преко 700 ђака, а учитељи су пре ступања на дужност полагали заклетву пред школским одбором. У Краљевини Срба Хрвата и Словенаца 1920. године школа је имала 14 одељења на српском и 2 на мађарском језику, а број деце је био 1105. У периоду између Првог и Другог светског рата настава се одвијала у 13 зграда које су носиле имена по учитељима који су у њима радили. Тадашњи учитељи су поред наставе у школи имали обавезу да буду активни и у свим друштвеним и спортским активностима у селу. Број ђака се кретао око 1000, а у сваком одељењу је било 60-так ученика који су нередовно долазили на наставу. 1939. године школа добија име по чурушком великану, државнику др Лазару Пачу. На великој свечаности на школу је постављена спомен плоча са његовим именом и ликом, али су је мађарски окупатори скинули и вероватно разбили.
      За време окупације школа ради по наставном плану и програму мађарских окупаторских власти. Са првим данима слободе у новембру 1944. школа започиње свој рад у новој држави. Већ следеће школске године отварају се и виши разреди. На седници Наставничког већа 15. октобра 1955. донета је одлука да школа носи име нашег познатог писца Ђуре Јакшића. Педесетих година двадесетог века број ученика се стално повећавао услед велике миграције породица из западне и централне Босне и Херцеговине.
      Школске 1959/60. број ученика је износио 1477. Због овако великог броја ђака школске 1960/61. Основна школа „Ђура Јакшић“ је подељена на два дела. У постојећу школу су ишла деца из једне половине села, а они из друге су ишли у новоосновану школу „Светозар Марковић Тоза“.
      Подељено је и особље као и инвентар. Тада је Чуруг у обе школе имао око 1800 ђака од првог до осмог разреда. На дан ослобођења села, 22. октобра 1967. године отворена је новоизграђена савремена школска зграда за обједињену школу, у чијем су холу постављене бакарне плоче са именима страдалих Чуружана за време рације 1942. године. Почетком седамдесетих година школа је имала 1332 ђака. Од 1971. године у школи започиње и рад одељења за децу ометену у развоју у сарадњи са школом „ Др Милан Петровић“ из Новог Сада. 1972. године школа добија првог педагога. Ученици школе из Чуруга 1971. Године представљали су Војводину на првој смотри пионира Југославије у Јабланици. Велики јубилеј, 250- годишњица постојања школе, обележен је на величанственој свечаности 1980. године на којој је школи уручен Орден заслуга за народ са сребрним венцем, а заслужним радницима одликовања Председништва СФРЈ.

      Своју величину једно од најстаријих војвођанских насеља – Чуруг не мери само површином, бројем становника или меандром реке Тисе, у чије се окриље сместило, него и бројним великим именима наше културе, политике, науке. Своја прва знања у чурушкој школи су стицали, између осталих, сликари Теодор Јовановић Чешљар и Ђорђе Крстић, народни пуковник Зарије Јовановић Чича, државник, министар и политичар др Лазар Пачу, академик и композитор Петар Коњовић, научник др Јован Туцаков, многи спортисти и културни посленици нашег поднебља.

ЧЕТИРИ НИВОА ОБРАЗОВАЊА

     У току 280 годишњег постојања чурушка школа је изводила васпитнообразовни процес на четири нивоа: предшколско образовање, основна школа, средња школа и виша школа.
     Према непотврђеним подацима прво забавиште почело је да ради 1884. Године. Први писани документ каже: „1893. године примљена је забавиља Зорка Ђуришић. Радила је са најмлађим узрастом у изнајмљеном простору.  У почетку је у селу радила по једна забавиља са педесет до шездесеторо деце узраста 5-6 година, а касније је уз њу радила и по једна дадиља, помоћница коју су деца звала дада. Почетком двадесетог века у Чуругу су радила три забавишта у зградама специјално изграђеним за забавиште.
     Занатско трговачка школа у Чуругу постојала је од пре Првог светског рата, али се тачан датум оснивања не зна. Ученици – шегрти су били на пракси пуно радно време, а школу су похађали у поподневним и вечерњим сатима. Наставу су у својим учионицама изводили  наставници из основне школе и лекари. Тридесетих година двадесетог века број ђака је био  150, а изучавали су занате: ковачки, поткивачки, машин-браварски, коларски, столарски, ременарски (сарачки),  ужарски, бријачки, фризерски, пекарски, месарски, собосликарски, молерски, зидарски, тесарски. Након завршене школе, ученици су полагали испит пред стручном комисијом. Шегртска чкола је радила непрекидно до 1963/4.
     Седамдесетих година двадесетог века у нашој школи ради и одељење Учитељске академије из Суботице у коме више образовање стиче око 100 учитеља из општина Жабаљ, Тител и Бечеј. Свршени студенти добијали су звање наставник разредне наставе.

Прочитајте и текст ШКОЛА ДАНАС.